Ова интернет презентација постављена је да би се сачувало сећање на покојног пуковника Живана Л. Кнежевића. Рођен у Врању 1906. године од оца Лазара Кнежевића, угледног професора и васпитача, и мајке Милеве, Живан је завршио Југословенску Краљевску Војну Академију, као и École supérieure de guerre у Паризу. Заједно с братом Радојем Кнежевићем, сећамо га се по кључној улози коју је одиграо у збацивању пронацистичког режима принца Павла 27. марта 1941. године. У краљевској влади у изгнанству био је шеф Војног кабинета, где је био задужен за координисање герилских операција између ђенерала Драгољуба Драже Михајловића и савезнички снага. По одлсаку из Лондона 1943. године, био је морнарички и ваздухопловни аташе у амбасади Краљевине Југославије у Вашингтону. Пошто је Краљ Петар Други био приморан да распусти владу у изгнанству и прихвати прокомунистичку владу доктора Ивана Шубашића, пуковник Кнежевић је поднео оставку нагласивши да ће радије бити каплар у америчкој војсци него маршал у Титовој. 1944. године заједно са својим потчињеним Бориславом Тодоровићем покушао је да планира падобранско спуштање на територију под контролом ђенерала Михајловића и да му се придруже, али су били ухваћени у тим плановима од старне британске краљевске војске, да би на интервенцију америчке владе били пуштени на слободу. Живану је суђено у оквиру истог процеса као и Дражи. Живан је осуђен у одсуству на 20 година затвора. Онемогућен да се врати у земљу, Живан је прихватио да ради као цивилно лице, војно-обавештајни специјални истраживач, у картографској служби војске САД. Упркос потреби да се прилагоди новом животу у новој земљи, Живан је одмах посветио остатак свог живота објављивању истине о комунистичком покрету у Србији и о неправди почињеној ђенералу Михајловићу и равногорском покрету. Најзначајнији радови на овом пољу су његове књиге „27. март 1941.“ и „Слобода или смрт“. Југословенски комунисти уложили су организоване нападе вређајући и погрешно приказујући историјску улоу пуковника Кнежевића. Штавише, посебно су алармантни позиви наследеника принца Павла да се доведе у питање Живаново родољубље и мотиви. Такви напори се настављају упркос чињеници да су власти Републике Србије званично рехабилитовале пуковника Кнежевића 2009. године. Намера ове интернет презентације је да одговори на покушаје историјског ревизионизма и да пружи прилику покојном Живану да одбрани своју улогу сопственим речима, као што то он веома елоквентно чини у обе поменуте књиге.

Copyright 2014 Živan Knežević | www.zivanknezevic.com | Design by Dašić Jovan